praksa

Praksa tokom studija: kako i zašto?

Internship stories

Tokom studija, većina nije sigurna čime zapravo želi da se bavi. Pitamo se da li je ‘ovo’ ili ‘ono’ za nas i ako nije, šta jeste? Gde pronaći pravi motiv i u kom pravcu ići? Nikola Marković je bio na praksi u Growth timu. U narednih nekoliko redova pročitajte njegove utiske.

Hvatanje pravca

Najvažniji momenat jeste motivacija, odnosno želja za promenom. To je pokretač svega. Ema, Nikola i ja, studenti FONa, slušali smo u oktobru prošle godine AIESEC OpenIT konferenciju. Predavači su bili predstavnici raznih kompanija, između ostalog i Devane, ali i naše starije kolege od kojih su neki pokrenuli svoje startupove, a većina je zaposlena u kompanijama koje ih interesuju. Par dana nakon toga, videli smo link za prijavu za Case Challenge. Prijavili smo se kao tim, a kao firmu smo izabrali Devanu. Tada smo još uvek o firmi znali vrlo malo i nismo znali šta nas čeka.

Zadatak koji smo dobili bio je razvoj online prodavnice u WordPressu i optimizacija iste. Najiskrenije, pojma nismo imali ni šta se traži od nas, ni šta ćemo raditi, ali nismo hteli da odustanemo. Kopali smo po netu, našli neke tutorijale i polako se uhodali. Uspeli smo da savladamo najneophodnije stvari, sve stavke zadatka pokrili i probili se do finala. Prezentovali smo svoje rešenje i žiri nas je odabrao kao najbolje. Tako smo, na naše veliko iznenađenje pobedili i nagrada je bila plaćena praksa u trajanju od mesec dana.

Kažu da je početak najteži?

praksa

 

Nakon finala, koje se desilo negde početkom novembra, dogovor je bio da sa radom krenemo u drugom semestru, zbog ispita i ostalih obaveza oko fakulteta. Na naše iznenađenje, naišli smo na izuzetnu dozu razumevanja i otvorenosti za svaku vrstu dogovora sa ljudima iz Devane. Sve je bilo moguće uklopiti i trudili su se da nam bude što prijatnije od samog početka.

Na dnevnom nivou smo komunicirali putem maila, dobijali razne materijale i zadatke za pripremu. Često smo se sastajali i na taj način bolje upoznavali tim. Bili smo pozivani da prisustvujemo svim događajima koji su se u međuvremenu dešavali. Na taj način smo se uklopili u tu sredinu i upoznali nove ljude. Pored toga, bili smo uključeni u nekoliko projekata, tako da se može reći i da smo pre same prakse počeli da ulazimo u celu priču.

Kako je praksa izgledala?

Pošto smo i ranije dolazili u kancelariju, nismo imali taj šok koji većina ima prvog dana. Rasporedili su nas i odmah smo dobili zadatke. Generalno, u Devani, postoji pravilo da novi članovi prvo budu u Customer Happiness timu, jer se to smatra najboljim načinom da upoznaju proizvod. Prvi zadaci koje smo dobili bili su struktuirani tako da smo mi korisnici, te smo isprobavali sve moguće funkcionalnosti proizvoda, odnosno ManageWP i ManageWP Orion platforme.

praksa

Proces komunikacije sa klijentima se odvija tako što oni šalju tikete (poruke) u kojima pišu kakve poteškoće imaju i ljudi iz tima se trude da im što pre reše problem. Sve konverzacije se čuvaju, tako da smo mi kao drugi zadatak imali da proučimo što više tih ‘’zatvorenih slučajeva’’ da bismo videli na šta se korisnici žale, gde greše i davali naša rešenja za neke probleme.

Sledeća stvar je bila pisanje User Guidea za ManageWP Orion, kako bi se korisnici bolje snalazili na novom dashboardu. Podelili smo posao na nas troje i radili korak po korak, hvatali snimke ekrana, pisali detaljno uputstvo koje je zatim implementirano.

Nakon toga smo se podelili i svako je izabrao da radi različite stvari. Ema je uzela da radi interaktivni User Guide, Nikola back end programiranje, a ja sam izabrao pravac Growth Engineera. U tom momentu mi je to samo zvučalo dobro. Odmah sam bio zatrpan zadacima. Naučio sam dosta korisnih stvari i imao sam dosta slobode da izrazim svoju kreativnost u svakom zadatku. Sva moja rešenja su dobila pozitivne kritike, verovatno će biti implementirana  i to me je baš činilo zadovoljnim.

Mnogo mi se svideo način na koji su nas prihvatili ostali. Oni svi funkcionišu kao jedna velika porodica, a ni prema nama nisu zauzeli drugačiji stav. Pored gomile posla koje imaju, uvek se našao neko da odvoji vreme za nas kad god je to potrebno. Lično zadovoljstvo je raslo, izašao sam iz komfort zone koju su činili fakultet, treninzi, viđanje sa društvom, upustio sam se u nešto novo i to je bio pravi razlog da se osećam sjajno.

Da li su prvi utisci bili tačni?

Pre svega, gore u kancelariji vreme prolazi neverovatno brzo. Dani su bukvalno leteli. Radiš zanimljive stvari, u stalnom si procesu učenja, praviš pauze kada tebi odgovara, uslovi za rad su fenomenalni tako da si sve vreme fokusiran na zadatke. Tu doručkuješ, tu ručaš, zajedno sa ostalima i nema ničega što bi te opterećivalo.

Što se radnog vremena tiče, dogovor je bio da dolazimo na posao u 10.00 i da radimo otprilike do 18.00, mada je to variralo. Dešavalo se i da dođemo kasnije,ali i da odemo ranije. Par puta sam ostajao duže i to na svoju inicijativu, da bih dovršio neki zadatak. Isto tako, kada je trebalo da odem na fakultet, postojao je dogovor koji je bio ispoštovan sa obe strane. Tako da su moji prvi i ‘’drugi’’ utisak bili opravdani.

praksa

Mesec dana kasnije…

Kada se okrenem i pogledam na prethodne 4 nedelje, apsolutno ništa ne bih menjao, sem možda da bih mnogo ranije pokrenuo celu ovu priču. Mislim da za prvo radno iskustvo, teško da sam bolje mogao da izaberem. Devana je firma u kojoj, bar po mom mišljenju, može svako da se pronađe i vidi sebe bar u nekom aspektu poslovanja. Ja sebe vidim u više njih. Sve u svemu, jedno fenomenalno iskustvo i znanje koje teško da na fakultetu može da se dobije.

Pre nego što nam je počela praksa, kada su me pitali šta očekujem od svega ovoga, rekao sam da je ono što najmanje očekujem, da makar vidim čime nikako ne bih želeo da se bavim. Mlad sam, imam 22 godine, ne žuri mi se i dovoljno je da makar znam koji put za dalji napredak mi ne odgovara. Umesto toga, video sam malo širu sliku onoga što me zanima, kroz zadatke i kritike naučio dosta o svemu tome i privodim tu priču kraju vrlo ponosan i zadovoljan. Pošto je pisanje ovog članka bio ujedno i moj poslednji zadatak za ove četiri nedelje, šta mislite, kako sam ga uradio?